U tom cilju je 9.februara postignut i sporazum o pravosuđu, a u skladu sa odredbama Briselskog sporazuma. Međutim, Dejvid Mekalister, izvestilac EP za Srbiju, rekao je tokom nedavne posete Beogradu da taj sporazum o pravosuđu nije dovoljan za otvaranje poglavlja 35, i da je potrebno „još dosta“ da se uradi. Mekalister istovremeno, kao predstavnik nemačke vladajuće CDU, indirektno daje do znanja da ni nemački od ranije poznati stav posle ove nove februarske briselske runde, nije evoluirao u pravcu deblokiranja tog poglavlja. Ovakva ocena Mekalistera otvara pitanja šta zaista EU želi sa poglavljem 35, odnosno šta sve još Srbija ima da uradi kako bi se poglavlje 35 otvorilo i suštinski proces pregovora Srbija-EU za pristupanje otpočeo.
Stav EU je da je za poglavlje 35 potrebna puna primena Briselskog sporazuma. U cilju primene policija na severu KiM je u prethodnim rundama dogovorom dve strane već integrisana u pravno-politički sistem „Kosova“. Na redu je pravosuđe prema poslednjem dogovoru. Preostaje formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) čemu je posvećen glavni deo Briselskog sporazuma. Ovde je glavno pitanje nadležnosti ZSO. Prema Briselskom sporazumu nadležnosti će odrediti statut ZSO, koji će se bazirati na evropskoj Povelji o lokalnoj samoupravi i kosovskom zakonu. Prištinska strana odbija svaku mogućnost da buduće nadležnosti omoguće poseban položaj ZSO i zadiranje u tri grane vlasti: zakonodavnu, sudsku i izvršnu i time u potpuni pravni i politički suverenitet centralne vlasti u Prištini na celoj teritoriji KiM. To nezadovoljava interese srpske strane, projektovane sa idejom o ZSO. Priština u ovoj stvari ima podršku za svoj stav dela MZ koji je priznao i podržava nezavisno“Kosovo“. Da tu ne treba imati posebnih dilema potvrđuje i stav SAD izjavom američke ambasadorke u Prištini Trejsi En Džejkobson o ZSO kao „NVO“, a u skladu sa kosovskim zakonom. Ukupno gledajući kada je reč o primeni Briselskog sporazuma u daljem toku se traži puna integracija severa KiM u pravno-politički sistem „Kosova“ u uslovima kada je na jugu to već ostvareno, a polazeći od ocene da Briselski sporazum upravo to i omogućava.
Pored iznetog valja podsetiti da je za ocenu o primeni dogovorenog potrebno okončati i primeniti sve preostale dogovore iz tzv.tehničkog dijaloga koji je svojevremeno započet, što Priština i faktori njene podrške smatraju nedovršenim. To su: električna energija i status jezera i brane Gazivode i trafo stanice Valač; pozivni broj za KiM; katastar; puni granični režimi na administrativnoj liniji na severu KiM- prelazi Brnjak i Jarinje.
U napred iznetom kontekstu postavlja se logično pitanje šta je ustvari suština normalizacije na kojoj se insistira kao na uslovu za suštinske pregovore o pristupanju i kao condition sine qua non za pozitivan ishod ukupnog pregovaračkog procesa. Srpska i EU strana kao posrednik, zvanično tretiraju dijalog Beograd-Priština kao statusno neutralan. Međutim, zahtevi i uslovljavanja za otvaranje poglavlja 35 ukazuju da to pitanje ima dublji politički i pravni karakter i sadržaj. Naime, tumačenjem Briselskog sporazuma od strane ključnih faktora podrške nezavisnom „Kosovu“ u stvari se traži puna integracija svih državnih institucija i faktora uticaja na celoj teritoriji KiM u pravno-politički sistem „Kosova“ kako bi se time zaokružio suverenitet i teritorijalni integritet aktuelnih vlasti u Prištini, odnosno nezavisnog „Kosova“. Imajući u vidu zvanični stav Srbije da ne priznaje, kao i da neće priznati nezavisnost „Kosova“, to bi moglo da znači da je u ovoj fazi potrebno da srpska strana za otvaranje poglavlja 35 učini dovoljno za ocenu o normalizaciji odnosa između dva nezavisna subjekta kao nepovratnom procesu koji na kraju treba da se verifikuje pravno obavezujućim sporazumom kako je u pregovaračkom okviru jasno definisano. Šta bi nepovratano u smislu prethodne ocene trebalo da znači? Za većinu u EU koja je priznala „Kosovo“ bez sumnje jasan stav da se proces odvija između dva nezavisna međunarodna subjekta i da ga tako treba i okončati. Kako faktori u EU koji odlučujuće utiču na stav o otvaranju poglavlja 35, pripadaju toj većini, to su i stavovi o normalizaciji tih faktora već sada jasni, a dileme o potrebnom za otvaranje poglavlja 35 manje prisutne. Nacrt najnovije rezolucije Evropskog parlamenta o „Kosovu“ to i potvrđuje tretmanom „Kosova“ kao posebnog subjekta odnosa sa EU, proklamovanim načelima za dalje odnose i zahtevom preostalim 5 članica EU koje nisu priznale „Kosovo“(Španija, Grčka, Kipar, Slovačka, Rumunija) da to učine kako bi se proces priznanja „Kosova“ na nivou EU zaokružio.
dr Zoran Milivojević
