Forum za etničke odnose i Fondacija za otvoreno društvo Srbija, organizovali su 22. januara 2019. godine, u Medija centru, Beograd, okrugli sto povodom predstavljanja “Preglednog izveštaja o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu (za period 24. jul 2017. – 17. januar 2019)”.
Uvodna izlaganja imali su dr Dušan Janjić, Forum za etničke odnose, Izabela Kisić i Fayez Risheg, članovi stručnog tima Foruma.
Pregledni izveštaja o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu je sedmi izveštaj koji je, od 24. jula 2017. do 17. januara 2019. godine, izradio tim stručnjaka Foruma za etničke odnose, u okviru projekta „Monitoring i izveštavanje o unutrašnjem dijalogu o Kosovu“ uz podršku Fondacija za otvoreno društvo Srbija.
U raspravi je ocenjeno da je unutrašnji dijalog delimično odgovorio na postavljene ciljeve, a težak podbačaj dogodio se u postizanju proklamovanog cilja o postizanju širokog društvenog konsenzusa o pitanju Kosova.
Analiza ukazuje i da, u Srbiji, ne postoji demokratski okvir za rešavanje kosovskog pitanja. Jedan od argumenata u prilog ovog zaključka je to da se formulisanje i vođenje ove politike odvija van institucije i javnosti. Ovaj nalaz opominje: Istorijsko iskustvo uči da kada nema demokratskog okvira odnosno vladavine prave, funkcionalnih institucija i uticajne javnosti, upravljanje međuetničkim odnosima lako isklizne u domen ideoloških, politčkih pa i oružanih sukoba.
Ukazano je da sveobuhvatnu ocenu o dometu unutrašnjeg dijaloga odnosno da li je on delotvorno iskorišćen pre svega od njegovog inicijatora, predsednika Srbije, nije moguće dati jer predsednik Vučić nije javnosti predstavio obećanu sveobuhvatnu političku platformu i akcionio plan za dijalog s Kosovom, a i Briselski dijalog je u zastoju. To samo posebi čini da je i dalje otvoreno pitanje o svrsishodnosti inicijative, a i samog unutrašnjeg dijaloga. Takođe, postavlja se i pitanje dometa politike vlasti Srbije i njenih mogućnosti da učestvuje u deblokadi postojeće krize Brsileskog dijaloga.
S obzirom da je postojećoj krizi dijaloga značajno doprinelo delovanje vlasti Kosova i Prištine kao i propuštanje delovanja EU fasilitatora, potrebni su novi politički i diplomatski napori da bi se izbeglo zaoštravanje tenzija i da se resetuje Briselski dijalog. Pokretačku ulogu u tome mogla bi da ima svojevrsna „misija” – „Trojka” za utvrđivanje stanja stvari. Preporučeno je da “Trojku” čine predstavnici vlada SAD, članica EU u liku Nemačke i (južnog krila) NATO.
Ova trojka bi trebalo da ostvari fact finding misije, održava komunikaciju s predstavnicima vlasti Srbije i Kosova, podstiče razgovor o mogućnostima razrešavanja konkretnih spornih pitanja. Uobičajeni mehanizam kojim EU podržava dijalog trebalo bi da nastavi posao na pripremi obnove dijaloga iako nije realno očekivati da će se u završnu fazu dijaloga ući pre obavljanja EU izbora i izbora novog saziva EK. Zadatak “Trojke” bi bio ograničen na dva do tri meseca. To bi omogućilo da se u Srbiji, u EU, a najverovatnije i na Kosovu obave izbori. Izbori, sami po sebi, označavaju da je problem u okvirima politike i da se ne rešava na barikadama ili jednostranim merama strana.
