Period od inicijative za unutrašnji dijalog do organizacije prvog okruglog stola Vlade Srbije obeležile su dve tendencije – tema zamrznutog konflikta I tema razgraničenja. Tu generalnu 0cenu na predstavljanju prvog izveštaja o monitoringu Unutrašnjeg dijaloga izneo je direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
Izveštaj je pokazao i uočljiv raskorak između složenosti pitanja Kosova i toga koliko su argumentovani stavovi o tom pitanju. To, po mišljenju Janjića, upozorava na jedan zabrinjavajući trend.“Oživljavanje šovinizma, etnonacionalizma, zloupotreba, ili upotreba Kosova oko podele moći u Srbiji. To je jedna tendencija i tu je najviše vatre potpalilo dve teze – održavajmo zamrznuti konflikt dok naši ne pobede i druga teza o razgraničenju“. On je naveo da je praćenje medija koje su izveštavali o tim incijativama ukazalo da je glavna preporuka vlastima da se o razgraničenju kao ideji raspravlja jer se o tome nikada do sada nije raspravljalo. “
Očigledno je da se u reakcijama na unutrašnji dijalog može videti želja političara da se bave političarenjem , a ne suštinom. Iako miroljubivo rešenje problema u odnosima Srbije i Kosova zagovara većina, pojedini akteri zagovaraju rešenja koja uključuju visok rizik od političkih pa i oružanih sukoba. Reč je o neprihvatanju realnosti, zagovaranju “zamrznutog konflikta”, naročito o tome da iz redova vlasti dolaze najglasniji zagovornici “razgraničenja”, rekao je Janjić. Analiza pokazuje i da se reakcije pre svega zasnivaju na političkim i ideološkim opredeljenjima. Pre je reč o odmeravanju eventualne političke i biračke dobiti ili štete s obzirom na predstojeće izbore nego pokušaj da se definišu državni i nacionalni interesi.
Osim toga, ni kod vladajućih stranaka stavovi takođe nisu usaglašeni. Na primer, neke od vladajućih stranaka smatraju da je nastavak procesa normalizacije put za uređivanje odnosa Srbije i Kosova i istovremeno najbolji odgovor za pitanje statusa, a druge stranke su za razgraničenje Srba i Albanaca. Ta podeljenost se reflektuje i na srpske stranke na Kosovu i Metohiji , dok su reakcije organizacija građanskog društva i javnih ličnosti u ovom period pozitivne. Zanimljivo je da je inicijativa sa Andrićevog venca u albanskom delu javnosti na Kosovu naišla na snažan odjek. Unutrašnji dijalog je I tema koja se našla na društvenim mrežama. Tatjana Vehovec iz organizacije Libera navodi da preko 70 odsto aktera na mrežama ne podržava dijalog, da njih 12 odsto daje podršku, dok je 10 odsto neopredeljeno. Ona pojašnjava da je uočljivo da se dijalogom najviše bave komentatori na sajtovima političkih partija, naročito desno orijentisanih, poput Dveri, dok su kod vladajućih partija, kao što su SPS, ali i u slučaju pokreta „Dosta je bilo“, ti komentari ispod statističke greške.
Ovaj izveštaj deo je projekta Foruma za etničke odnose i Fondacije za otvoreno društvo pod nazivom „Monitoring i izveštavanje o unutrašnjem dijalogu o Kosovu“. Ovaj izveštaj se odnosi na period od 24. jula do 31. oktobra 2017. godine. Sledeći izveštaj o daljem praćenju aktivnosti unutrašnjeg dijaloga biće predstavljen krajem januara.
Ceo izveštaj možete naći na stranici Tekući projekti ili OVDE
