U sklopu zvanične posete premijera Albanije Edija Rame, u organizaciji Foruma za etničke odnose i Fondacije za otvoreno društvo, u hotelu Falkneštajner za diplomatski kor i organizacije civilnog društva, održan je panel na temu Saradnja Albanije i Srbije. Učesnici su bili premijer Albanije Edi Rama, ispred Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, ispred Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić koja je skup otvorila rečima da je ova poseta jedna od najsenzitivnijih od pada Berlinskog zida.

Nakon razgovora učesnika panela, obratili su se i Kori Udovički, ministarka državne uprave i lokalne samouprave i Željko Sertić, ministar privrede. Pitanja su postavili poslanik Riza Halimi i Sonja Biserko.

Edi Rama govorio je iz perpsektive budućnosti zasnovane na ekonomiji i privredi, sa dobrom nadom u odnose dveju država i poručio da prošlost treba da ostavimo za sobom:

“Naše sudbine su sve više povezane, izazovi jesu veliki, uspeh jednih zavisi od uspeha drugih. Veća je verovatnoća za uspeh ako ljudi ostave prošlost za sobom.”

“Evropska unija očekuje od Srbije i Albanije da će se pred njom pojaviti sa zajedničkim ciljem i nastupom  u kome ćemo reći da imamo pravo da budemo deo EU”.

“Ovo je jedan poseban trenutak gde možemo da oživimo odnose između Albanaca i Srba, danas više nego ikad jer predstavljamo krucijalno važne igrače za mir i stabilnost regiona, ali i za evropsku budućnost regiona. Mnogo više verovatnoće ima da ćemo se, kao grupa zemalja i naroda, spremnih da ostavimo za sobom ono što se u prošlosti dešavalo, priključiti EU.”

“2014. godina, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, prva je godina mira i bez sukoba, bez obzira što se Srbija i Albanija ne slažu po pitanju Kosova, dve zemlje su ušle u novu eru gde se kvalitet života na Balkanu zbog dobrih odnosa  značajno može promeniti.”

“Srbija i Albanija su zemlje kandidati za članstvo u EU i mogu da doprinesu podsticaju procesa u regionu, treba da razgovaramo i vidimo kako će taj proces da se desi. Treba da kažemo da smo spremni za EU i da iznesemo sve argumente da smo potrebni Evropi onoliko koliko je ona nama potrebna. Evropi smo potrebni više nego ikad, jer bez Balkana EU projekat nije završen projekat, već je i rizičan po EU.”

“Došao je kraj herojima i grobovima, jer ljudi hoće bolji i kvalitetniji život. Naravno, jasno je da autsajderu sumnjaju u mogućnost tog mira. Ali rat i sukobi donose prosperitet manjini. Mir je ovde osetljiv i slab, a mi možemo da napravimo nešto od čega možemo živeti. Na Balkanu živeti u prošlosti predstavlja način života. I Srbija i Albanija suočene su reformama koje se više ne mogu odlagati. Ekonomije naše dve zemlje su male i slabe, mogućnosti ograničene, ne smemo dozvoliti sebi da radimo i nastupamo sami. Najvažnije je kako izaći iz perioda “izgubljenih u prevodu”  i ući u novu eru projekata, sa kredibilitetom mira koji ćemo zajedno izgraditi. Verujem da taj period treba da počne sa privredom. Naša spoljnotrgovinska razmena je oko 100 miliona evra i u Albaniji posluje 65 preduzeća sa srpskim kapitalom. Svet ide prebrzo da bi nas čekao, ako propustimo šansu, ispašćemo iz trke. I zemlje Beneluksa su imale svoje prepreke, ali su bile dovoljno mudre da se ne zaustave na preprekama. Mi smo mali, a sa projekcijom veličine baš zbog toga što smo mali. Dakle, obe zemlje su kandidati za EU, treba da razgovaramo o tome, kako želimo da se taj proces desi u inerciji birokratije Brisela. Treba da budemo “E” od EU, da budemo spremni da iznesemo uverenja koliko smo im neophodni. Izgubiti Balkan za EU ogroman je rizik. Treba nam vizija mira i ja zaista verujem da su naše sudbine sve više povezane i da ono što nas je sprečavalo da zajedno sarađujemo, iskoristimo kao prednost. Ljudi nisu više izolovani od sveta, internet dolazi u svako selo i svako želi bolji život. Imam osećaj da zaboravljamo da se zapitamo kakvi će biti mladi, šta će im biti zajedničko, koji im je sistem vrednosti. Mladi kod nas znaju za kineske, japanske pisce, a kada ih pitate za srpske pisce, oni ne znaju. Živimo jedni do drugih, vrata do vrata i treba razmišljati o mladim naraštajima, koje su lekcije koje uče iz istorije kroz obrazovanje, koji je njhov sistem vrednosti? Mi možemo da im obezbedimo zajednički cilj, a to nam osigurava manju ranjivost. Samo ovde na Balkanu može da se desi skandal na utakmici. Želim da podvučem, da kada razgovaramo o budućnosti, budućnost je sada. Premijer Vučić i ja smo imali težak sastanak, ali zdrav sastanak, jer je bio iskren. Ali ipak, nastavili smo da radimo. Nadam se da će premijer Vučić doći u Tiranu sledeće godine. Danas sam sreo starog prijatelja, Mrđana Bajića, o kome sam napisao članak 1993. Bio je to prvi članak koji je jedan Albanac napisao o jednom Srbinu.”

Edi Rama rekao je da je pred dolazak bio najviše zabrinut za to ko će prevoditi, jer je region decenijama bio “izgubljen u prevodu”. Osvrnuvši se na sastanak sa premijerom Aleksandrom Vučićem, Edi Rama je izrazio nadu da će srpski premijer sledeće godine doći u Tiranu, gde će nastaviti razgovor. Slaže se sa premijerom da je sastanak bio težak, ali da je bio zdrav, zato što je bio iskren, a to predstavlja dobru osnovu za nastavak. Takva je bila i konferencija za novinare, ali nastavlja se dalje.

Dušan Janjić ocenio je da odnosi Srba i Albanaca imaju presudan značaj za budućnost Zapadnog Balkana, što je uporedio sa značajem francusko-nemačkog pomirenja nakon Drugog svetskog rata. Između Srbije i Albanije zapravo u istoriji nije bilo oružanih sukoba, ali je pored ideoloških razlika, istorijsko nasleđe ostavilo brojna nerešena pitanja među kojima je najteže Kosovo. “Nama je potrebna nova agenda, aveti prošlosti neće saplitati žive ljude na njihovom putu ka budućnosti. Pored različitog stava o statusu Kosova, Srbija i Albanija imaju zajednički stav za model koji je postignut u razgovorima između Beograda i Prištine. Proces evrointegracija Srbije, isprepletan je s pitanjem Kosova ne samo u poglavlju 35, već u svim ostalim poglavljima i po modelu Briselskog sporazuma, Srbija i Albanija mogu da sarađuju na onome što su definisana zajednička pitanja: pitanje energije, finansiranje velikih investicionih projekata u oblasti energije i infrastrukture, gasifikacije i izvora energije. Odnosi Srbije i Albanije u ovom trenutki jesu razvijeniji nego što javnost u misli. Reči Edija Rame “Balkan je potreban Evropi, a i Evropi je potreban Balkan” jeste nešto o čemu treba da razmišljamo”

Ministarka Kori Udovički navela da je stabilnost ključna za ekonomski razvoj i bolji život građana i Albanije i Srbije. Ako se problemi generišu, niko u ove prostore neće ulagati, a nama je potreban zajednički razvoj i stabilnost, kako bi još više ubedili Evropu i druge, da se kod nas sve više investira. Nacionalni saveti nacionalnim manjina postoje i služe za poboljšanje njihovih prava, i za povezivanje i kulturnu i ekonomsku saradnju sa maticama.

Ministar privrede Željko Sertić rekao je da je prošle godine u funkciji predsednika Privredne komore Srbije posetio Tiranu i da je bio prijatno iznenađen. Imali su tada odlične razgovore, a ishod te posete je da će na najvećem sajmu u Albaniji biti prisutno više od 30 kompanija iz Srbije. “Zajedničkim naporima možemo mnogo da učinimo, jer investitori ulažu tamo gde im je sigurno, a i tradicija i kultura utiču na ekonomiju. Više neće biti mesta događima kao što je bio onaj na nedavnoj utakmici i takve stvari ćemo ostaviti iza nas. “

Odgovarajući na pitanje Rize Halimija, kada će se brže i efikasnije rešavati problemi lokalnog stanovništva u Preševskoj dolini, Edi Rama je odgovorio da je posle razgovora sa premijerom Vučićem, još uvereniji da će ti problemi biti rešavani. “Čvrsto verujem da treba da se usredsredimo na obrazovanje mladih generacija i tamo gde su Srbi manjina i tamo gde su Albanci manjina. Na taj način imaćemo bolju budućnost. Danas čvršće verujem u budućnost našeg regiona, čvršće nego juče”.

Na pitanje Sonje Biserko o potpisanim sporazumima, premijer je rekao da je bio iznenađen saznanjem da već postoji 17 tačaka raznih sporazuma iz osamdesetih godina, koji nikada nisu potpisani, da je upravo potpisao sporazum o carini i da se sprema sporazum o nostrifikacijama fakultetskih diploma i sporazum o slobodnom kretanju sa ličnim kartama.

Na osnovu berlinskih razgovora Srbi i Albanci brzo će izaći sa projektom o traženju pomoći od evropskih partnera. Jedan od njih je projekat železnice koje je kandidovao premijer Vučić, a Albanija je kandidovala ambiciozan regionalni new deal projekat, koji podrazumeva zajedničke