Predizborna kampanja i zatim izbori za savete nacionalnih manjina, koji su održani 4. novembra, obeleženi su brojnim primedbama predstavnika nacionalnih manjina, ali i nevladinih organizacija, rečeno je na okruglom stolu „Pouke izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina“ održanog u beogradskom Medija centru 21. novembra.

Ocena je i da je bilo previše politike unutar manjinskih nacionalnih zajednica na ovim izborima, te otuda ne čudi zahtev da se čitav proces depolitizuje.

Eva Vukašinović, članica stručnog tima Foruma za etničke odnose, međutim, primećuje da se ne može čitav proces depolitizovati, jer se ne mogu isključiti političari iz te priče. „Možda možemo govoriti o potrebi departizacije“, primetila je Vukašinović.

U tom je smislu bila i primedba bivšeg predsednika Nacionalnog saveta Roma Vitomira Mihajlovića, koji je kazao da je većinu glasova na izborima za romski savet osvojila lista „Sveevropski romski pokret“, koju je aktivno podržavala Srpska napredna stranka (SNS), čiji je nosilac poslanica u vojvođanskom parlamentu Jelena Jovanović.

„Izvršena je politizacija s vrha, naređeno je opštinskim odborima da lobiraju za listu pod rednim brojem jedan“, kazao je Mihajlović.

On je rekao i da je biračima prećeno gubitkom posla ili ukidanjem socijalne pomoći ukoliko ne glasaju za tu listu, a glasovi su, kaže, kupovani i paketima hrane i higijenske pomoći.

„Glasale“ su ovog puta, rekao je Mihajlović, i osobe koje su umrle ali i ljudi koji žive i rade u inostranstvu i nisu ni bili u zemlji na dan izbora, ali te primedbe, kako je rekao, nisu stigle do Republičke izborne komisije.

Predsednica Centra za istraživanje migracija Biljana Jović kazala je da je najviše nepravilnosti bilo kod izbora za bošnjačku, bugarsku, rumunsku, slovačku i češku nacionalnu manjinu, koja je prijavila čak osam odsto novoupisanih birača i to pošto su već zaključene izborne liste.

Državni sekretar u ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak kazao je da se nada da „glasanje sa onog sveta više neće biti pravilo“, kao i da će država učiniti sve da dođe do automatizacije podnošenja izbornih lista.

On je potvrdio da je politizacija bila prisutna, ali i napomenuo da je dolazila „sa svih strana“.

„Nesumnjivo je da su pripadnici nacionalnih manjina uključeni u politički život Srbije i ne možemo spečiti nekoga ko se opredelio da se bavi aktivno politikom da učestvuje i u ovom izboru“, kazao je Bošnjak.

Uz opasku da je naš zakonodavni okvir prepoznat kao jedan od najboljih, Bošnjak je primetio i da nam prakse i postupanja ipak zavise od „političke kulture i sazrevanja društva“.

Osnivač i Predsednik UO Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kazao je da je tačno da su zakonska rešenja dobra, jer su doneta u vreme liberalne vlasti koja je želela da integriše manjinske zajednice, što sada, tvrdi, nije slučaj.

„Došli smo do toga da su Saveti postali paradržavni organi i zato se nemojmo čuditi zašto imamo politički uticaj“, kazao je Janjić.

Prema njegovoj oceni sada država treba da donese odluku i preseče da li želi da bude društvo koje integriše manjine, ili će se one „zatvarati kao izolovana ostrva“.

„Nemojmo se zavaravati da su trendovi u Bošnjačkoj zajednici novi, nisu, samo su postali vidljiviji, suočimo se sa njima i tražimo lekove“, poručio je Janjić.

Bošnjak je podsetio da će Srbija nakon ovih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina imati 22 nacionalna saveta, a toliki broj, kako je rekao, nema nijedna zemlja u okruženju, a retkost su i kod država-članica Evropskog saveta.

Podsetio je i da je glasanje bilo omogućeno na gotovo hiljadu lokacija, čak i u određenim mesnim zajednicama, te poručuje da je uloga države da radi na punom uključivanju pripadnika nacionalnih manjina u srpsko društvo, što se, tvrdi, i sada intenzivno radi.

Na konstataciju Biljane Jović, njhovom Centru za istraživanje migracija dostavljeno više izveštaja o nepravilnostima i da su informacije o pritiscima prosleđene nadležnim istitucijama i diplomatskom koru, Bošnjak je primetio da postoji „čitav set problema koji je izvan zakona.“

Ocenio je da je ipak atmosfera koja je obeležila izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina daleko prevazišla negativan uticaj.

Tomislav Žigmanov iz Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine ocenio je da redovno održavanje izbora za nacionalne savete ukazuje da je Srbija obezbedila minimalni institucionalni okvir za razvoj manjinskih grupa, ali istovremeno on zamera zbog toga što, kaže, nije postojala dovoljna medijska zainteresovanost za ove izbore.

Bošnjak je rekao da će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu iz današnje polemike i celokupnog izbornog procesa u ovoj godini usvojiti odgovarajuće pouke i da će nakon toga menjati zakonodavstvo i određena pravila kako u najodgovornijim delovima administracije koje se bavi manjinskom politikom, tako i u odnosu na sve zainteresovane strane za nacionalne savete.

Okrugli sto organizovali su Forum za etničke odnose i Centar za istraživanje migracija.

Video sa okruglog stola možete pogledati ovde.