Forum za etničke odnose organizovao je u Subotici okrugli sto na temu „Ustavni okvir za zaštitu i unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina“, na kojem je bilo reči koliko su prava manjina garantovana ustavom i šta bi tu trebalo menjati, kako bi standardi u toj oblasti  Evropi bili zadovoljeni.

Uvodničar na ovom skupu dr Dušan Janjić, osnivač i predsednik upravnog odbora Foruma za etničke odnose ocenio je da kod nas ne postoji balans izmedju kolektivnih i individualnih prava nacionalnih manjina, pa su se i učesnici rasprave založili za to da se ustavom jasno odrede prava i slobode pojedinca i kolektiva, da se definše upotreba nacionalnih simbola i vrati termin „nacionalna zajednica“.

„Srbija je zemlja u kojoj su manjine teritorijalno koncentrisane i mora se ići politikom integracije – objašnjava Janjić, predlog da se vrati termin „nacionalna zajednica“.

Kad je reč o isticanju nacionalnih simbola, pita se da li je to kolektivno pravo ili je to pravo pojedinca, te smatra da se mora jasno reći kada pojedinac može da istakne zastavu svoje manjine, a kada to čini kolektiv, jer primećuje da je bilo hapšenja ljudi zbog isticanja nacionalnih simbola.

Forum je, inače, pokrenuo praktično kampanju za izmenu ustava u delu koji se tiče zaštite nacionalnih manjina.

Tako je na okruglom stolu u Subotici iznet niz formalnih i suštinskih razloga za izmenu najvišeg pravnog akta u sklopu prilagođavanja domaćeg, zakonodavstvu Evropske unije.
Ustav Srbije, u delu koji se tiče nacionalnih manjina, prepisao je zakonske norme, od kojih su neke pogrešno prepisane, smatraju predstavnici Foruma.
„Sam zakon nije ustavni, pa je podložan brzim promenama, bez konsenzusa s manjinama, a na kraju ga je u pojedinim odredbama osporio i Ustavni sud. Zbog svega navedenog, Forum za etničke odnose predlaže da se manjinsko zakonodavstvo reši od početka – promenom ustava.

Srbija je, naime, objašnjavaju, nacionalna država srpskog naroda i multietnička država u kojoj 17 odsto građana pripada manjinskim zajednicama, a unutar Srbije velike su regionalne u druge razlike. Zato je i obaveza da se uspostavi optimalna ravnoteža između etničke lojalnosti naciji kojoj pripadnik manjine pripada i građanske lojalnosti državi u kojoj živi, smatra Janjić.

Podseća da postojeći ustav nacionalne manjine i prava njihovih pripadnika izričito pominje u 29 od 206 članova, što, ocenjuje, nije malo, ali ipak primećuje da ustav odudara od prakse savremenih ustava Evropske unije koji oblast ljudskih i manjinskih prava uglavnom reguliše sektorskim zakonima.

Zato Forum kao rešenje nudi ustavni zakon, koji, istina, pravni sistem Srbije ne poznaje, ali i dodaje da to nije nova ideja te da je Forum zastupa od sredine 90-tih godina prošlog veka.

U evropskim zemljama prava nacionalnih manjina ustavom se samo definišu, a detaljnije određuju ustavnim zakonom.

„Ustav ne sme da prepisuje zakone. Objektivni problem je šta važi u ovoj zemlji, ono što piše u zakonu, koji je manje snage, ili ono što pise u ustavu. Kada je zakon o manjinama pravljen 2003. godine on je bio osmišljen kao ustavni, onda se vlast dogovorila sa nekim predstavnicima manjina i on je postao običan, a to znači da nema zaštitu od brzih promena, a osakaćene su neke norme“, kaže Janjić.

Napominje da se manjinska samouprava po zakonu  svodi na potpunu jezičku autonomiju, što je posle osporio Ustavni sud, ali i priznaje da ukupne norme nisu sve loše, zbog čega u Forumu predlažu postepeno i temeljno menjanje nekih normi.

Neki od učesnika rasprave na okruglom stolu, poput predstavnika Nacionalnog saveta Bunjevaca Mirka Bajića, nemaju zamerke na to kako ustav reguliše položaj i prava manjina, te umesto smanjivanja normi koje se tiču prava nacionalnih manjina i prebacivanja na teren ustavnog zakona, on smatra da je potrebno samo pojedine odredbe ustava eventualno pojasniti i proširiti.

Iz Foruma za etničke odnose navode da imaju još dve godine da ubede Vladu u neophodnost korigovanja ustava u delu koji se tiče prava nacionalnih zajednica, a da je krajnji rok, ukoliko želimo u Evropsku uniju, 2023. godina.