Što se tiče Specijalnog suda za ratne zločine on će u suštini biti neka vrsta povratka iz penzije tužioca iz doba Najsa. Ceo proces normalizacije je napravljen na uslovljava nju i nagra|iva nju. Zove se štap i šargarepa Što se tiče „Aktivne Srbije“ apsolutno Vlada Vučićeva može da računa kada je Kosovo u pita nju na potpunu kooperativnost ali na ono što se zove kreativni doprinos i sugestije a ne samo poslušnost – rekao je Janjić
Već je bila priprema na tehničko stručnom nivou i sigurno da će odmah po formira nju Vlade Republike Srbije u junu mesecu biti jedan razgovor na nivou premijera Beograda i Prištine kaže Dušan Janjić,  izvršni direktor Foruma za etničke odnose i predsednik stranke „Aktivna Srbija“ i ističe da bi Beograd trebao ozbiljno otvoriti mogućnost nekog drugačijeg definisa nja pozicije Euleksa radi otvora nja mogućnosti njihovog prisustva u krivičnom go nje nju u nadzoru sudskih procesa i pogotovo pri formira nju Specijalnog suda za organizovani kriminal i terorizam.

Kako biste opisali trenutna dešava nja na Kosovu i Metohiji kada je u pitanju albanska politička scena?
Opozicija će i dalje nastaviti da bude i na ulicama, da vrši pritisak, ne bi li nekako ili ušla u vlast ili izborila se za vanredne parlamentarne izbore. U svakom slučaju, mislim da je realnije da budu vanredni izbori mada treba videti šta će se dogoditi na liniji PDK-LDK jer oni moraju sada da rasporede funkcije posle odlaska Hašima Tačija iz vlade. On je držao mnogo važnih pozicija i uticaja. Ostaje da se vidi kako će se oni oko toga dogovoriti, jer u politici je uvek moguće da oko raspodele ministarskih i ostalih mesta do|e do problema. Ukoliko do toga ne do|e, onda treba reći da je moguće da se izbori dese iduće godine a da se raspišu krajem ove ili početkom naredne godine. Ukoliko se ne dogovore oko funkcija onda su mogući izbori i do kraja ove godine. Sve u svemu, ja preporučujem svim srpskim političkim akterima pa i Beogradu da pre svega gledaju svoja posla, da se ne uvlače u unutraš nje albanske sukobe i da počnu ozbiljni politički razgovori i dogovori kako izaći na vanredne parlamentarne izbore ako ih bude. Sve jedno da li će ih biti za dva meseca, za osam meseci, njih će biti i mislim da je ovo jedna situacija u kojoj Beograd i srpski političari ne treba da zauzimaju strane i da arbitriraju ko je tamo me|u Albancima bolji. Ali, treba da ozbiljno razmisle, prvo s kim će na nove izbore i drugo šta su oni to doneli srpskoj zajednici na Kosovu učešćem u ovoj vladi da ne govorim o prethodnim vladama. Mislim da je to glavno pita nje i glavni problem.

S obzirom na stalne proteste opozicije u Prištini, koliko su predstavnici Srba imali manevarskog prostora da urade više za svoju zajednicu?
Prvo bih rekao da je posledica toga da će biti jako teško motivisati Srbe da masovno učestvuju na narednim izborima. A, bez masovnog učešća, s obzirom da će doći do povratka onog garantovanog prava na deset poslanika plus izabrani, je jako teško osvojiti 17 do 20 mesta što bi trebalo da bude cilj srpske politike na Kosovu. Razlog nedovoljno uče njenog je, pre svega, personalni sastav tih lista i neraščišćeni odnosi unutar Srpske liste, odnosno česte tenzije. Moram da kažem da nije ni njima bila laka situacija u kojoj deluju i zbog unutaralbanskih sukoba i zbog izbora u Srbiji. Dakle, bilo je tu i neki konfuzija ili poruka iz Beograda koje su izazivale distancu i nesigurnost kod birača Srba. Tako da su ti političari u suštini ostali izolovani. Nisu imali aktivnu podršku svoje zajednice. Neki od njih su se trudili da je dobiju, neki čak to nisu ni pokušavali.

Srbe ipak najviše muči formira nje ZSO. Kako to da EU dozvoljava odugovlače nje dogovorenog?
Moram da kažem da je to tačno da je dosadaš nja srpska politika prema KiM ili ona barem ističe da je njen glavni dobitak Zajednica srpskih opština. Ja sam uvek govorio da je to važno, ali da to sigurno nije glavni dobitak. Jako je važno da se osnuje Srpska zajednica opština i upravo zato Albanci pružaju otpor. Dakle, ako se uvede Zajednica srpskih opština kao neki oblik funkcionalne autonomije onda je moguće uvesti ma njinsku nacionalnu srpsku samoupravu kao što imaju Albanci u Srbiji i onda bi se zaokružila autonomija i institucionalni uslovi za održava nje, ne samo srpskih opština, nego što je još važnije, srpski nacionalni identitet, jezika, kulture obrazova nja. To još nije garantovano, o tome se još nije pregovaralo, ali Albanci pokušavaju da već ovaj prvi korak što više uspore. Da ZSO, svedu na neku vrstu koordinacije i da je zapravo svedu na ono što piše u Ustavu Kosova a to je kao što mi ovde imamo Zajednica gradova i opština, što je jedna nevladina organizacija. Dakle, tu je njihov otpor. Oni jednostavno znaju da bi jedna uspešna ZSO, bez obzira što nema izvršnu ni zakonodavnu vlast kako se predstavlja, ona bi bila jedna čvrsta baza za te stvari. Prva stvar uspešna koordinacija i zajednički nastup svih opština u kojima Srbi žive i rade što je već odlična kontrola centralne vlasti i drugo osnova za razvoj samouprave a kasnije i autonomije u oblasti kulture, obrazova nja i održa nja nacionalnog jezika i identiteta. Uz to naravo i očuva nje autonomije Srpske pravoslavne crkve.

Priština jako poštuje odluku Ustavnog suda kada je u pita nju ZSO. Na drugoj strani kada je taj isti sud doneo odluku da manastirska zemlja pripada manastiru Visoki Dečani Albanci su protestovali…?
Mislim da je predsednik opštine Dečani iz Alijanse za budućnost Kosova. Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja ne priznaje ni odluku o ZSO. Oni su na ulicicama, protiv te odluke i dalje ne prihvataju ZSO, ne prihvataju demarkaciju sa Crnom Gorom. Dakle, to je što se tiče kontinuiteta jedne politike. Kada su u pita nju konkretne demonstracije i način kako su one vo|ene i kako su završene, ja mislim da je iz toga napravljena vrlo dobra pregovaračka i ako hoćete politička i socijalna pozicija manastira i srpske zajednice. Ako sam ja dobro čuo izjavu tog predsednika koji je predvodio demonstracije, ona je glasila: – da on poziva igumana Savu i njegove prijatelje iz me|unarodne zajednice da se politički dogovore. S obzirom da su na delu okupiranog zemljišta sagra|eni objekti u kojima žive gra|ani a da je ovo jedna dobra politička i pravna pozicija, da iguman Sava uz stručnu pravnu pomoć ako treba i posredova nje EU da može vrlo ozbiljno da iza|u u susret lokalnoj zajednici da se objekti ne ruše, ali da oni moraju zauzvrat puno toga da isplate. Prvo da zaustave dalju divlju grad nju privrednih objekata, upravo tamo gde treba manastiru, da odustanu od projekta da put ide kroz ima nje i da daju jedan deo kompenzacije u šumama i poljoprivrednim i drugim resursima koje su manastiru potrebne. Koliko poznajem igumana Savu i vladiku Teodosija mislim da će se on uz pomoć SPC i drugih vrlo dobro snaći u ovoj situaciji i bilo je najvažnije da izdrže i da ne pokleknu. Važno je da nije bilo nasilja i nikakvih ošteće nja prilikom demonstracija. Dakle, žestina parola i ono šta je odnos prema Ustavnom sudu Kosova, to bi ja stavio kao unutaralbanske probleme i neka ih oni rešavaju.

Uveliko se priča o formira nju takozvane „vojske Kosova“. Može li se to desiti bez podrške poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova?
U ustavu Kosova već 10 godina piše da će biti članica Nato. Svi mi znamo da je na neki način Kosovo Nato država, da je Nato na Kosovu. Svi mi dobro znamo i koji se prave da ne znaju pa i oni koji sede u kosovskom parlamentu dokle su stigli razgovori oko formira nja Vojske. Tako|e, znamo da jedan od razloga zbog kojeg Beograd i Srbi sa pravom ne popuštaju oko civilne zaštite jeste da imaju bolju poziciju u razgovorima oko Kosovskih bezbednosnih snaga ili „vojsci Kosova“. Dakle, „vojske Kosova“ će biti. Pošto će je biti onda treba jednostavno Beograd i političari srpski da ozbiljno razgovaraju sa gra|anima da vide koji su to zahtevi i interesi koji oni žele da imaju unutar te vojske i prema toj vojsci. Naprimer, već je dogovoreno da neće biti prisustva baza na severu Kosova. To je jako dobro. Drugo, sigurno je da model koji će me|unarodna zajednica ponuditi to je regionalna komanda na severu Kosova. Treba o tome razmisliti. Da li je to dovoljno s obzirom da većina Srba živi južno. Dakle, da li je možda potrebno da naprimer i ti Srbi budu u nekom garantovanom odnosu zastupljeni da se ne svede sve na one koji su bili u civilnoj zaštiti. Treće, stvar koja je jako važna i važnija od svega ovoga a to govorimo već 15-20 godina ušlo se u razgovore o normalizaciji, ušlo se u mnogo toga ali stalno se beži od takozvanog bezbednosnog paketa. Beograd mora da razgovara o bezbedonosnim garancijama i za Srbe na KiM i za Beograd pošto se on opredelio da dugo ne ulazi u Nato. Kosovo će uskoro dobiti poziv za Partnerstvo za mir, a to znači nije kao status Beograda, jer Beograd je dugo u sarad nji sa Natom, on već ima, ipak, ali to je blizu. S obzirom da je interes Nato i Amerike da što pre Kosovo u|e u Nato, naš interes je da ne budemo zaokruženi Nato. Mislim da je vreme da Beograd o tome ozbiljno porazgovara a da bi razgovarao on treba da o tome ima i neki konsenzus sa političarima u Beogradu i sa srpskim politič arima na KiM. Kada kažem bezbednosni paket ne mislim samo na vojsku i na Nato. I ovaj put će biti produžen status Euleksa pismom predsednika. Zašto Beograd ne bi ozbiljno otvorio mogućnost nekog drugačijeg definisa nja pozicije Euleksa i otvorio mogućnost njihovog prisustva u krivičnom go nje nju, u nadzoru sudskih procesa i pogotovo pri formira nju Specijalnog suda za organizovani kriminal i terorizam. To nije ovaj sud za ratne zločine. Kosovo će morati kao što i Srbija ima, da ima Specijalnog tužioca za organizovani kriminal i terorizam. Srbija ima pravo i treba u to da se uključi već sada jer ona ima iskustvo u tome.

Da li viznu liberalizaciju na KiM doživljavate kao političku nagradu Kosovu ili zaslugu za napredak u društvu?
Ceo proces normalizacije je napravljen na uslovljava nju i nagra|iva nju. Zove se štap i šargarepa. Tačno je da je rečeno još kada se aprila 2013. godine ušlo u pregovore da ako se postigne taj dogovor koji je postignut prošle godine, Srbiji će biti otvoreno poglavlje 23 pregovara nja a Kosovu vizna liberalizacija. Za Kosovo je politički odlučeno da dobije viznu liberalizaciju ali još je nije dobilo i s obzirom na uslove koje mu se postavljaju. Biće to još godinu dve dok se sve to reši. Mećutim, već sada ima nekih pita nja koja treba rešavati naprimer, važe nja pasoša koje imaju Srbi koji žive na KiM. Prijem u EU je u mnogome politička stvar a Bugarska i Rumunija nisu bile spremne. Primljene su da bi se zaustavio ruski uticaj. Kosovo nije spremno biće primljeno kad i Srbija a možda i pre ukoliko Nato ne bude verovao Srbiji, ukoliko Nato bude mislio da je Srbija osnov za ruski uticaj u Evropi. Kažu neki „ajmo da pojačamo sarad nju sa Rusijom možda će nas primiti“ što nije nemoguće. To je rizična igra. Ulazak u EU i napredova nje je kombinacija političkih interesa i pametnog ugra|iva nja sopstvenih interesa u vladajuć e norme u Evropi. Dakle, Kosovo je očigledno kroz ceo ovaj proces vo|eno od strane stranaca zato su njihovi zakoni evropski i kada ih čitate „med i mleko“. Praksa je drugačija. Sopstvena struktura je daleko od stabilnog društva, nema punog suvereniteta, nema pune državnosti ali iz politič kih razloga ili kao bi to Amerikanci rekli da se završi taj posao guraće se Kosovo u EU. Postoji tu jedna ista priča kao i za Bosnu i Hercegovinu, „ajmo da ih ipak držimo da se ne bi ponovo pobili“.

Šta je sa Rezolucijom 1244 i postoji li mogućnost da je velike sile poput Kine i Rusije ožive?
Rezolucija čeka neke nove okolnosti i neki novi dogovor izme|u Kine, Rusije i SAD, odnosno Kvinte da bude prome njena. Ona čeka novu rezoluciju. Nove rezolucije ne znam kada će biti. Jasno mi je u Kini rekla potpredsednica Vlade, pre 10 godina, dakle pre proglaše nja nezavisnosti Kosova i pre nego što je Kina stavila veto, da što se njih tiče i Srbija i Rusija mogu da priznaju Kosovo oni neće dok se sa Amerikom ne dogovore oko dve stvari. Prvo, da se princip koji je prime njen na Kosovu specijalnog slučaja ne odnosi na Tibet i drugo da počnu politički razgovori o reintegraciji Tajvana. To su ozbiljni uslovi za Ameriku. Ja mislim da bi se Amerika i Rusija pre istrgovali i nagodili oko Kosova, ali Kina im je skupa. Dakle, ne bih ušao u prognozu ali sam siguran da će Rezolucija 1244 dugo opstati i da mi moramo da koristimo vreme koje imamo, kako vreme do ulaska u EU koje tako|e nije kraće od petnaest godina tako i novu Rezoluciju da što više uradimo da se pojača srpski položaj na KiM da se ojača srpska zajednica i da se institucije Srbije i za teritoriju Kosova urede tako da mogu da budu efikasna podrška Srbima i kontrola procesa i na Kosovu.

Kakav je stav „Aktivne Srbije“ prema Vladi Aleksandra Vučića?
Ukolko je program Vlade ovo što je rečeno, mi naravno to i dalje podržavamo kako smo i podržavali. Što se tiče Kosova, mi smo to rekli i u početku i u razgovorima sa predstavnicima Vlade i SNS da smo za koordinaciju i zajedničko delova nje jer KiM nije prostor za stranačka nadmeta nja. Ako nas bilo ko pozove za bilo šta oko Kosova, mi se nećemo voditi stranačkim interesima a to se odnosi i na podršku Vladi ko god da vodi sektor u Vladi. Taj sektor po nama obuhvata nekoliko stvari ne samo Kancelariju. On podrazumeva jednu proaktivnu spoljnu politiku, jednu ozbiljnu sarad nju u oblasti bezbednosti oko bezbednosnog paketa. Što se tiče „Aktivne Srbije“ apsolutno Vlada Vučićeva može da računa kada je Kosovo u pita nju na potpunu kooperativnost ali na ono što se zove kreativni doprinos i sugestije a ne samo poslušnost. Mi znamo ko je ko. Mi smo mali i znamo šta je SNS, znamo šta je vlada i podržavali smo je. Ja sam lično uvek podržavao one osnovne odrednice politike, reforme i pregovara nje oko Kosova. Naravno, možda ja mislim da bi nešto uradio pametnije, da nešto nije moralo tako.Me|utim to mislite dok ne do|ete na odgovornost. Od nas nije bilo opstrukcije. Nismo ni imali mogućnosti ali ni tu želju jer ja sam jednostavno smatrao da Vučić dobro radi. Jedino smo smatrali da ne trebaju vanredni izbori. Jedno je biti vanparlamentarna stranka koja se uvek teško spremi za izbore pa možda utiče na naš stav a drugo je biti u vladi i poznavati sve. Ja lično mislim da vanredni parlamentarni izbori su na kraju dali to što su dali i da je sada prilika da Vučić sastavi jedan mnogo kvalitetniji tim nego što je bila prethodna vlada. Očekujem da se to odrazi i na politiku prema Kosovu a to onda znači da ćemo je mi podržavati.

R. Komazec