Na Evropskoj uniji (EU) je da utiče na ispunjavanje obaveza preuzetih u briselskim pregovorima, koji ostaju aktuelni, izjavila je FoNetu programska asistentkinja Foruma za etničke odnose Verka Jovanović i odbacila podelu Kosova kao moguće rešenje.
Ona je, u okviru serijala razgovora Kosinus, napomenula da Briselu, kao posredniku u procesu pregovaranja, nije u interesu da nekom drugom prepusti potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine.
Odgovarajući na pitanje da li bi pregovore trebalo prebaciti na međunarodnu konferenciju, uz učešće velikih sila, Jovanović je novinaru Nikoli Todoroviću rekla da Brisel želi da dijalog ostane pod njegovim okriljem.
Uz opasku da su velike sile već uključene u proces rešavanja kosovskog pitanja, ona je naglasila da se mora insistirati na primeni rešenja iz dosadašnjih sporazuma i praćenju kako se odražavaju na terenu. To je „najviše manjkalo“ u ovim pregovorima, ukazala je Jovanović, koja smatra da ne bi bilo u redu tražiti da se nešto dalje potpisuje dok se ne primeni dogovoreno.
Ona veruje da je kompromis moguć, ali ne takav da postoji samo na papiru, dok se u praksi primenjuju isključivo rešenja koja odgovaraju jednoj strani, jer ga onda „zapravo nemate“. Upitana o eventualnoj podeli Kosova, Jovanović je predočila da se mora misliti na interes Srba i podsetila da ih je južno od Ibra daleko više nego na severu Kosova.
Rešenja koja se donose, kako je napomenula, moraju izbeći bilo kakvu vrstu sukoba, moraju voditi miru i isključiti mogućnost masovnog egzodusa članova srpske zajednice koji bi se desio u slučaju podele. Podela ne bi bilo dobra ni za interes celokupnog srpskog naroda, upozorila je Jovanović, jer bi odmogla evropskim integracijama Srbije, imajući u vidu i nedavno protivljenje nemačke kancelarke Angele Merkel takvom rešenju.
Ona smatra da bi Kosovo, pre bilo kakvog razgovora o stolici Ujedinjenim nacijama (UN), moralo da reši veliki problem sa ljudskim pravima. Kako je konstatovala, Kosovo nema kapacitete, ni političku volju, da reši problem ljudskih prava, pre svega u slučaju nevećinskih zajednica, a tih problema je mnogo.
Osvrćući se na opciju zamrznutog konflikta, Jovanović je rekla da je, na osnovu razgovora sa zagovornicima takve opcije, stekla utisak da oni misle na različite stvari i ne objašnjavaju kako bi izgledale u praksi. Zalažući se za postizanje sporazuma Beograda i Prištine, ona je obrazložila da je, pre svega, interesuje zaštita naroda na terenu, Jovanović je za sporazum bez priznanja nezavisnosti Kosova i navodi da on još ne mora da uključuje pitanje statusa, već dve strane mogu kompromisno da dogovore mnoga druga pitanja.
Prema njenim rečima, neophodno je da se građani izjasne na referendumu o rešenju za kosovsko pitanje, pri čemu je bitno da je referendumsko pitanje jasno i konkretno. Potrebno je da razumeju o čemu se pitaju, objasnila je ona i napomenula da bi u obzir trebalo uzeti različit nivo obrazovanja u društvu, uzrast onih koji se izjašnjavaju i nejednako prethodno znanje građana o Kosovu.
Ističući da joj je od svih postavljenih pitanja najlepše ono o njenom ličnom doživljaju Kosova, Jovanović je odgovorila da je Kosovo za nju dom. Tamo sam rođena i odrasla, i dalje živim između Leposavića i Beograda, objasnila je Jovanović, svesna da kosovsko pitanje u neku ruku opterećuje čitavu srpsku zajednicu i zato jedva čeka da bude rešeno na kompromisni način. Tako da svi mogu da dođu, ne misleći da li će imati slobodu kretanja, i posete Dečane, Gračanicu i druge lepe predele Kosova, zaključila je Jovanović.