Na ovom skupu učestvovalo je 30-tak istaknutih sociologa, politikologa, ustavno pravnih i eksperata sličnih profila iz Savezne Republike Jugoslavije i Rusije. Najviše domaćih učesnika bilo je iz Foruma za etničke odnose u Beogradu, Instituta za društvene nauke kao i Centra za strateške studije čije je sedište u glavnom gradu Jugoslavije.  Većina gostiju potiče iz Ruskog nezavisnog instituta za društvene i nacionalne probleme baziranog u Moskvi, zatim Instituta za etnologiu i antropologiju Ruske akademije nauka, kao i Univerziteta u Moskvi i Sankt Petesburgu.  Osim iz Rusije, učestvovali su i eksperti iz Evrope i SAD: Stefano Bianchini ( Bologna – Italy), Robert Hayden ( Pitsburg – USA), Mihailo Mihailov  (Washington – USA), Aleksandra Alund i Carl Urlich Sheerup ( Sweden).

Okrugli sto su sponzorisali Moskovski ogranak Friedrich-Ebert fondacije, SIDA  (Swedish  International Developmental Authorities) – Stocholm, Fond za otvoreno društvo – Beograd, privatno preduzeće ‘Logo“ – Beograd.

Ideja za ovaj skup rodjena je, po rečima jednog od organizatora direktora Foruma za etničke odnose Dušana Janjića, prošle godine zato što je obaveza gradjana a pre svega intelektualaca da daju doprinos kreiranju racionalne i civilizovane nacionalne politike. Ova debata je bila i u funkciji edukovanja mladih doktoranata koji su u to vreme pohadjali u Kotoru dvonedeljnu letnju školu o etničkim odnosima.  U nemogućnosti da prisustvuje, predsednik Vlade Crne Gore Milo Djukanović uputio je učesnicima  pozdravno pismo. Za jugoslovensku stranu ovaj skup je, kako je rečeno, značajan i zbog toga što su u ovdašnjoj javnosti ruska politička misao i praksa prikazani samo onako kako je to odgovaralo vlastima: ideološki i mobilizatorski a ne naučno. U svetu postoji 129 konfliktnih područja a u 25 je već primenjena sila, ali, kako je konstatovano, nigde nije tako ključno pitanje odnosa nacionalizma i demokratije kao u SRJ i Rusiji. Evidentna je, kako je rečeno, kriminalizacija etničkih odnosa u ove dve države.

Kao prilog raspravi na okruglom stolu prezentirani su i Nacionalni izve{taji o stanju etničkih odnosa i procesa demokratizacije u SR Jugoslaviji i Rusiji. Deo materijala o Jugoslaviji pripremili su Centar za strategijske studije i Forum za etničke odnose iz Beograda. U prvom delu analiziran je Raspad SFRJ i etničko pitanje.  U drugom: Izazovi nove demokratske nacionalne politike u SR Jugoslaviji, pre svega srpsko-albanski odnosi, pitanje Kosova, etnički problemi u bivšim jugoslovenskim republikama i položaj izbeglica. U naredna tri odeljka analizirani su Političke institucije SRJ i etničko pitanje, zatim  Uloga religije i verskih zajednica u društvenom životu SR Jugoslavije i Srbije, kao i Ljudska prava u SR Jugoslaviji.  Zaključni deo dokumenta sadrži ocene perspektiva demokratskog upravljanja etničkim konfliktima i razvoja demokratskih manjinskih politika u SR Jugoslaviji. Priložen je i Dokumentacioni dodatak.

Ruski deo Izveštaja pripremio je Institut za etnologiju i antropologiju Akademije nauka u Moskvi. U provm delu analiziran je Raspad SSSR i nacionalni pokreti. U drugom: Ruska državnost i problemi novog federalizma. U sledećem odeljku razmotreno je Formiranje demokratskih institucija  Ruske Federacije i tendencije ka autoritarnoj vlasti. U četvrtom: Antinomije ljudskih prava i prava nacionalnih grupa u kontekstu ruske demokratizacije. U nastavku je ukazano  na : Uzajamno delovanje religiozno-konfesionalnih i nacionalno-etničkih stavova stanovništva RF. U završnom delu razmotrena je: Čečenska kriza i njen značaj za rusko društvo. U Prilogu ovom Izveštaju istaknuta je Pozicija Instituta za etnologiju i antropologiju  Ruske akademije nauka o Čečenskoj krizi.

I dvodnevna debata bila je podeljena na pet sličnih tematskih celina. U prvom delu bilo je reči o uzrocima raspada Bivše Jugoslavije i SSSR. Konstatovano je da je početak tranzicije ova dva društva realsocijalizma, koja su za razliku od ostalih istočnoevropskih bila multietnična, dovela i do raspada ovih državnih tvorevina. Medjutim, po mišljenju nekolicine učesnika ( Mihailov) nije toliko bitan odnos etničkih struktura u SFRJ i SSSR već uticaj komunističkih nomenklatura koje su provocirale nacionalne sukobe kako bi ostale na vlasti. S druge strane kolaps ove dve države ne može se objasniti samo pogubnim uticajem komunizma već i globalnom situacijom kao što je kraj hladnog rata ( Zdravomislov).

U raspravi o razvoju i stabilizaciji demokratskih institucija u Rusiji i SRJ, ukazano je na krajnje neizvesne tokove. . Najnoviji Zakon o lokalnoj samoupravi ima za cilj da zaštiti Srbe u onim opštinama u kojima su manjina, ali ne i manjine gde su Srbi većina. ( Jakšić). Rusija nastoji da sveobuhvatnim  merama ( asimetrična federacija) reši status mnoštva manjinskih naroda koji ne žele da budu u raspravi o razvoju i stabilizaciji demokratskih institucija u Rusiji i SRJ, ukazano je na krajnje neizvesne tokove.U Jugoslaviji, za razliku od drugih zemalja Istočne Evrope, nije došlo do promene starog režima. Potpuno su neuskladjene političke strukture Federacije i federalnih jedinica ( Goati).  Iako je Jugoslavija proklamovana kao gradjanska država, to vodi novim konfliktima, jer to znači dominaciju većinskog principa koji u višenacionalnim zajednicama vodi majorizaciji najbrojnijeg naroda (Srba) ( Šuković). U SRJ je prema poslednjim istraživanjima veliko nepoverenje gradjana u državne institucije kao što su parlament, vlada. Jedino vojska ima visok rejting ( Janjić). Po njegovim rečima, javno mnjenje pokazuje delimično šizofrene karakteristike. Na apstraktnom planu podržava demokratske vrednosti, dok je na konkretnom nivou protiv.

Reforme u Rusiji nisu omogućile stvaranje srednje klase, što bi vodilo stabilizaciji, već je na delu kriminalizacija. ( Ivanov). Vladajuće strukture u Rusiji privatizovale su državu i one nisu zainteresovane za stabilizaciju prilika ( Šećkov). Nema jedinstvenog političkog prostora, jer regionalizacija vodi zatvaranju u lokalne okvire.  Da li je u podeljenim dru{tvima, pre svega po nacionalnoj osnovi,  moguća puna demokratizacija? Osim u Sjedinjenim američkim državama to do sada nigde nije u potpunosti ostvareno ( Drobiževa).

Dileme koje se iskazuju u svim društvima u tranziciji, naročito dolaze do izražaja u SRJ i  Rusiji. Sama tranzicija je donekle nedefinisan pojam. Veoma je teško demokratski vladati u siromašnim društvima kao što su na na Istoku Evrope. Nezavisne institucije kao što su mediji, profesionalna udruženja još su krhke. Nije profilisna interesna konfiguracija društva. ( Mićunović). Nema novih elita. Sadašnje su prošle kroz partijski život i zato ne poseduju demokratsku političku kulturu.

U raspravi o Izgradnji nacionalne države i statusu nacionalnih manjina ukazano je na krajnje neizvesnu poziciju manjinskih naroda. U Jugoslaviji manjine su uglavnom isključene iz političkog života. Najnoviji Zakon o lokalnoj samoupravi ima za cilj da zaštiti Srbe u onim opštinama u kojima su manjina, ali ne i manjine gde su Srbi većina. ( Jakšić). Rusija nastoji da sveobuhvatnim  merama ( asimetrična federacija) reši status mno{tva manjinskih naroda koji ne žele da budu tretirani kao manjine  već kao ‘narod-partner’ ( Drobiževa).

U raspravi o Ulozi religije i verskih grupa u SRJ i Rusiji  ukazano je na veći angažman crkava ali i na njihovu politizaciju. Srpska pravoslavna crkva često je označavana kao jedan od stožera srpskog nacionalizma mada je u više navrata reagovala na netolerantne postupke prema drugim konfesijama ( Vukomanović). U Rusiji, u kojoj postoji oko 150 religijskih pravaca, etnički konflikti nisu dobili verski karakter (Žedlov). Neophodno je intevizirati medjureligisjki dijalog, zajedničke nastupe i formirati ekumenski savet crkava na nacionalnom nivou, kao na primer u Madjarskoj.

U završnoj debati o Kako do demokratske nacionnalne politike  naglašeno je da nacionalna politika mora biti deideologizovana, uvažavajući interese svih nacionalnih grupacija. U tom smislu koncept jedna nacija – jedna država vodi permanentnom sukobu ( Sikevič). Izborni princip ‘jedan čovek – jedan glas’ ne omogućava uvek adekvatnu zastupljenost svih etničkih grupa u Rusiji. Zbog toga je primereniji konsocijativni model mada to znači stavljanje etniciteta u centar političkog života a ne gradjanina ( Sikevič).

I u Jugoslaviji je neophodno primeniti princip konsocijacije. Zato se mora odustati od koncepta nacionalne države i afirmisati model ‘nacija – država’ koji uvažava multietničnost (Janjić). Identiet baziran na socijalizmu i etnonacionalizmu je nestao a novi još nije ustanovljen. Jugoslavija se zove po manjini koja nestaje što potvrdjuje krizu njenog ideniteta. Demokratska nacionalna politka mora da sva etnička pitanja izvede iz polja moći i usmeri ka dijalogu i kompromisu. Neophodno je da obe strane priznaju jedna drugoj ravnopravnost, na šta vlast u Srbiji nije spremna. U slučaju Kosova, kao najvećeg problema u Srbiji, nužno je da vladajuća garnitura jednostranim merama pokuša da uspostavi poverenje. S druge strane, Albanci bi trebalo da priznaju teritorijalnu celovitost Jugoslavije. Sva ostala pitanja moraju biti otvorena, što znači da je pretpostavka za dijalog da nema krajnjeg rešenja, da je to dug proces i serijom izbora postojeće tenzije ne bi automatski bile ukinute već usmeravane iz sukoba u nadmetanje. ( Janjć)

Većina učesnika je ocenila da i Rusiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji tek predstoje neizvesnosti i da će, naročito Jugoslavija, u narednih desetak godina to biti nestabilne zajednice.