Istraživanje „Stavovi građana Srbije o budućnosti Kosova“

2018-04-20T09:49:59+00:00 19. 04. 2018.|unutrašnji dijalog, Vesti|

Na inicijativu Fondacije za otvoreno društvo Srbija ,IPSOS Strategic Marketing sproveo je istraživanje „ Stavovi građana Srbije o budućnosti Kosova“.

Direktorka Fondacije Jadranka Jelinčić navela je, na konferenciji za novinare , da je Kosovo tokom poslednjih 20 godina, od 15 ključnih pitanja na 7-8 mestu po važnosti za građane Srbije.

Ona je rekla i da pedeset procenata građana prati šta se zbiva oko Kosova, ali da samo tri odsto intenzivno prati.

„ Primetan je pad interesovanja građana tokom unutrašnjeg dijaloga, u avgustu je bilo oko 50 procenata, usred leta, a u decembru oko 40“, precizirala je Jelinčić. Prema njenim rečima,  građani se žale da nemaju dovoljno informacija da bi mogli da zauzmu informisani stav, kao i da im nije jasno šta Srbija želi i koji su dugoročni planovi.

Direktorka Fondacije je dodala i da građani skoro ništa ne znaju kada je reč o normalizaciji odnosa, odnosno da ne znaju šta to podrazumeva i koji je sadržaj briselskog sporazuma.

Direktor IPSOS Stratedžik Marketinga Srđan Bogosavljević rekao je da građani smatraju da je odgovornost na Vladi za rešavanje pitanja Kosova.

„ Na pitanje kakva je budućnost Kosova, većina odgovara nezavisnost, a na pitanje koje je najbolje rešenje odgovaraju suštinska autonomija, iako ni njima nije jasno šta to tačno znači“, kaže Bogosavljević I precizira da se misli na suštinsku autonomiju bez Albanaca.

On je skrenuo pažnju na rast onih koji nisu spremni na kompromis, odnosno da 34 procenta ispitanika ne bi napravilo nikakve ustupke, ali i da bi najveći broj njih žrtvovao vizni režim za Kosovo.

Prema njegovim rečima, postoji veliki strah od daljeg rasparčavanja Srbije, i to je jedan od glavnih razloga protiv priznanja Kosovo, odnosno da se stalno čuje da posle Kosova ide Sandžak, Vojvodina i da ostaje beogradski pašaluk.

Terensko istraživanje je izvedeno na standardnom uzorku od 1045 ispitanika. Održano je 8 debata u okviru kriznih fokus grupa u 4 grada –  Nišu, Kraljevu, Beogradu i Novom Sadu.

Celo istraživanje možete preuzeti sa ovo linka.