Haradinajev predlog sveobuhvatnog sporazuma sa Srbijom je poruka Evropskoj uniji da je Priština uradila posao koji je trebalo da uradi Mogerini, rekao je za Tanjug predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
On, međutim, u tome vidi i indirektnu poruku Beogradu da osmisli svoj predlog koji bi vodio normalizacioji odnosa. „Niste uradili vaš posao, mi smo uradili naš i evo izjašnjavajte se o našem predlogu“, poruka je koju je Priština Haradinajevim predlogom uputila Briselu, uveren je Janjić .
On smatra da je Haradinajev predlog sveobuhvatnog rešenja sa Srbijom usaglašen sa predsednikom Kosova, te da takav šalje poruku da je Priština usaglasila stavove i da je jasno pripremljena da ide dalje u pregovore.
Priština je kratkoročno u prednosti, dok dugoročno može biti u velikom minusu, jer ta platforma uključuje krajnje ciljeve albanskog nacionalističkog pokreta do kojih tek treba doći, objašnjava.
„Jedan od tih ciljeva je puno priznanje od svih pa i od Srbije, drugo je da oni priznaju Srbiju da je legitimna i treće je da teritorijalna pitanja ostanu status kvo“, kaže Janjić.
On, medjutim, napominje da bi moglo doći i do jednostrane primene tog predloga, te navodi da je to Priština već pokazala uvođenjem ekonomskih sankcija Srbiji i odlukom o formiranju vojske.
Beograd bi zato, dodaje, morao ozbiljno da napravi platformu za pregovore sa Prištinom koja bi prošla parlament i smatra da obe strane moraju što pre da se vrati za pregovarački sto.
Janjić smatra i da su u Srbiji neophodni izbori pre povratka u dijalog sa Prištinom da bi se, kako kaže, „dobila nova legitimacija i novi parlament kroz koji će proći politička platforma o rešenju za KiM“. On istovremeno ocenjuje da se na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija videlo da su neke druge teme mnogo važnije od Kosova i pribojava se da, u slučaju da se velike sile ne dogovore, a “teško da će se dogovoriti“, da insistiranje da se ide na Savet bezbednosti za Srbiji ne bi bilo najbolje rešenje.
„Treba se vratiti dijalogu pod okriljem EU, jer je cilj Srbije EU“, objašnjava Janjić i tvrdi da briselski dijalog nema alternativu.
Strahuje, naime, da bi bez dijaloga moglo da dođe do jednostranih poteza zbog izbornih kampanja na Kosovu i u Srbiji.
Janjić ne očekuje takođe ništa značajno od sastanka u Briselu i ocenjuje da sada šefica evropske diplomatije Frederika Mogerini „occajnički pokušava da napravi neki privid da njena misija nije propala“.
„To vidimo da rade i njeni savetnici, ali to je propala priča. Ona od početka nije htela da se bavi implementacijom sporazuma“, kaže Janjić navodeći da je Mogerinijeva rekla da ako Srbija i Kosovo žele u EU, sami će se baviti implementacijom.
„E, pa nije to to, jer je EU njih pozvala u Brisel“, poručuje Janjić i dodaje da je dobro što će na sastanku u Briselu biti šest lidera iz regiona.
On smatra da lideri regiona mogu da budu intermedijatori u situaciji gde su krize, te da je moguće da taj sastanak uspostavi neki dogovor između šestorke da sami budu intermedijatori i da Beograd i Priština ne idu predaleko sa jednostranim potezima.
